Rođen
u Subotici 1978. Nagrađen za prvu zbirku „Razgovor sa Hertom“ na
konkursu Prvenac
SKC-a iz Kragujevca 2014. Prethodno dobio nagradu Ulaznica
2013
za poeziju. Učestvovao na internacionalnim kompilacijama zvuče
poezije ’MATLIT 5.1’ (Portugalija) i ’Huellkurven 5’
(Austrija) pod pseudonimom Vladimir Vladda Miloykovitch, te ’African
Smarthpone International’ filmskom festivalu sa audio-video mixom
poezije (Nigerija). Umetnički performans „teško u glavi“
izveden je u Sveremenoj galeriji u Subotici 2016. (video za
performans je na youtube-u), a 2019. je u Novom Sadu u maloj galeriji
održao samostalnu izložbu signalističke-vizuelne poezije i kolaža
„signal-iza-C-i-JA“. Uređuje blog massigliebe.blogspot.com gde
povremeno objavljuje radove i odakle se putem linkova mogu pregledati
video, audio i drugi snimci i radovi autora. Priprema drugu zbirku
poezije pod nazivom „Teško u glavi“. Živi i stvara u mestu
rođenja.
CRNA
HRONIKA
Popio
sam čašu vode. Naiskap.
Niko
ti ne može biti stran kao čovek
kojeg
si nekada voleo
– pomislih.
Ustao
sam kasnije nego inače.
Već
je bilo 9. Glava je pucala od piva.
Sakupljam
trunje prethodne večeri,
priču
od 8. februara. Šok me je savladao.
Ona
je pronađena mrtva otvorene lobanje
ispred
svoje kuće u mračnoj ulici.
Njeno
sveže lice smešilo se sa digitalne
fotografije.
Isto smo godište. Delimo doba nevinosti.
Ne
bih zalazio u detalje crne hronike. Jezik se
redukovao,
a usta osušila.
U
svakom trenutku neko može da te razbije,
da
postaneš akutna vest zavijena u crno. –
Misli
se koprcaju.
Bilo
je tiho. Nije bilo magle dok sam
gledao
krovove prizemnih kuća
sa
visine petog sprata.
________________________________
13.58
h – 14.07 h
10.
februar 2019.
nedelja
[prijateljici
Jasni Matić; 1978. – 2019.]
TEŠKO
U GLAVI
Kada
je teško u glavi
i
reči su teške
velike
i nezgrapne
poput
šuma vode
ili
protoka krvi kroz ušne školjke
U
nogama gomila se kamenje
na
usnama, u plućima
mehurovi
se šire i skupljaju
istiskuju
povišeni napon nerava
Slika
titra sa bezbroj tačaka
na
ekranu u jednostavnim nijansama
siluete
igraju kao na starim fotografijama
u
ramovima prošlost ostaje zaboravljena
spakovana
u moždanim sferama
Tada
je teško i preteško
razbijanje
zidova i okova
dok
tutnji kroz arterije i vene
kapilare;
stvara se znoj
to
telo rastvara i ispira
Parališući
muk mogućnosti
i
konfuzija haosa
dok
pada poput papirnog omota
gubeći
jačinu u brazdama betona
Kada
je teško u glavi
teško
je i za reči na jeziku
među
pljuvačnim žlezdama
poput
šuma televizora bez programa
ponekad
nestaje svemir baš tada u očima
__________________________
21.56
h – 22.04 h
23.9.2006.
subota
(klupa
kod pozorišta)
MREŽE
SU POSTAVLJENE
Mreže
su postavljene i broj se smanjuje
prema
zvaničnim podacima NSZ-a
ali
se tačan broj samoubistava krije
Samoubistvo
je i kada nestaješ na pokretnoj traci
to
ne mora biti samoubistvo u uobičajenom smislu
strmoglavo
se stropoštavajući polako odjekuješ
Nisam
to uočavao
ali
priče su zapravo iste
usitnjeni
Hitleri se smenjuju na govornicama
To
su ona ista lica
na
postolju iz prošlog stoleća
koja
izdvojena iz mase neće privući pažnju
Ispred
mikrofona rulja uzvikuje nove hail pozdrave
ne
želim da budem deo kakofonije
mlataranje
rukama mi ne pruža utehu
Ali
postoje reči koje rade
one
nemaju rodnu odrednicu:
prekovremeno,
dan-noć, pokretna traka, izrabljivanje....
Mreže
su postavljene i broj se smanjuje
prema
zvaničnim podacima NSZ-a
to
ne mora biti samoubistvo u uobičajenom smislu
Samoubistvo
je i kada nestaješ na pokretnoj traci
dok
ispred mikrofona rulja uzvikuje nove hail pozdrave
a
usitnjeni Hitleri se smenjuju na govornicama
Ali
priče su zapravo iste
one
nemaju rodnu odrednicu
odjekujući
strmoglavo polako se stropoštavaš
Ispred
mikrofona u rulji hail pozdrava
nisam
deo neartikulisane kakofonije odjeka prošlosti
kvazi
demokratije i slobode; zato su mreže i postavljene.
_________________________________
7.02
pm – 7.12 pm
17.03.2019.
nedelja
(Café
Grunf, St. Patrick’s Day)
Primjedbe
Objavi komentar