Рођен 12. 03. 1942 у Топличком селу Шишмановац код Прокупља
Свој књижевни рад започео сам писањем стихова за рођенданска славља својих најближих, из чега је проистекла прво књига за жену мог живота Јелену, а одмах по том и књиге песама посвећене унуцима и свој деци света.
Гостовао сам у безброј Београдских и у школама широм Србије.
Често гостујем суботом у 12 код Пеђолина на Т.В. ,,Студија ,,Б”
Матична кића ми је Удружења писаца ,,ПОЕТА” где сам и уредник поезије за децу.
Добитник многих признања и награда. Објавио једну збирку љубавне поезије, али сам превасходно песник за децу, што је и потврђено у мвоје три књиге посвећене њима:,,Декина стиходарја”, ,,Драгољубља” и ,,Изданци’.
Члан сам Удружења књижевника Србије
Доживотни борац за очување ћирилице
Живим и радим у Београду.
Dragoljub42@gmail.com
064 112 08 33
Ћирилицом пишем
Ћирилично свако слово дично
То је моје огледало лично
Кад њом пишем, ничег се не бојим
Пред претцима к`о бор вити стојим
Ћирилично грлим слово свако
Њоме пишем весело и лако
Свака реч је к`о најлепша бајка
Кад је чита остарела мајка
Ћирилицо моје суво злато
Од Ћирила и од Вука дато
К`о река си, питка и дубока
Чуваћу те к`о зеницу ока
Пролеће
Једва прође зима тешка, пролеће се ево смешка
На пољимљ цвет до цветка, лугом пева птица ретка!
Сунце трља снене очи, из скровишта зечић скочи
Испод трулог лањског листа, извирује мала глиста
.
Стрижибуба буди мрава, зелани се млада трава
На кајсији грана листа,бистри поток оком блиста
Више ништа није бледо, све шарено и резедо
По плићаку патка трчка, весела се ласта брчка
Све оживи у пролеће, свуд мирише,све се креће
Нешто мрда и у рупи, дуд зелани, шљива пупи
Весели се рода жаби, пузавица стаблом граби
Веврица врти репом, радује се дану лепом
Јежић носом земљу њушка, расцвета се млада крушка
Петао се важан прави, што пролећни дан најави!
Буба мара гланца тачке,,док на сунцу преду мачке
Рундов трчка око куће, испод стрехе хор цвркуће
Небо поглед плавим лечи, ограда се белим кречи
Весела се песма чује, пролећу се свет радује!
ДЕЦА СУ РАДОСТ
Лепши су им осмеси и од шареног цвећа
Кад им песме говорим, обасја их срећа
А мене још више, кад им видим очи
Од радости те, притисак ми скочи!
Ти букети цвећа, венчићи шарени
Увек буде младост и рдост у мени
Знају то вртићи, обданишта, школе
О каква је срећа, кад те деца воле
Радосна се рима распламса још више
Па се за њих најлепша песма тад напише
Некада и ноћу пишем, ни сат не проспавам
Сваку од њих, кад се роди, деци завештавам
За њихове осмехе, све бих строфе дао
Ништа друго не радим и није ми жао
Волео бих још дуго, на ,,Многаја љета”
Деца су ми радост, украс мога света…
Primjedbe
Objavi komentar