Vesna N. Bošković, Beograd, R Srbija

Rođena je 09. juna 1964. godine u Beogradu. Odrasla je u Zemunu. Završila je Matematičku gimnaziju u Beogradu. Inženjer je informatike i diplomirani ekonomista. Zaposlena je u Privrednoj komori Srbije u Beogradu. Sa porodicom, suprugom i dve ćerke živi u Zemunu.

Piše rodoljubivu, angažovanu, ljubavnu, erotsku poeziju, kao i pesme u muškom rodu.

Do sada je objavila šest zbirki pesama: "Dodir strasti", "Iza prozora", "Zavet ljubavi", "Neukrotiva", "Rano moja" i "Nebeski mostovi". Roman prvenac "Poslednja slika doktora Marića" joj je u pripremi štampe.

RAJ

Кako je samo taj tvorac sreće

ušao tiho jeseni jedne

u moju maštu,

bez ičijeg znanja sa glasom anđela

nehajno zasejao već tužnu baštu.

Zar da sad predam drugoj blaga

svo ushićenje, drhtaje

i ovaj plamen

kad mu na usni osetih žar

melema i otrova znamen.

Možda sam samo usnila Raj

držeć' u jednoj ruci srce

u drugoj maslačka plah

tek, učini mi se da ću zauvek

osluškivati samo njegovog glasa dah.

ŽAR

Zakletva je žarom obojena

poljupcima iznad mekih grudi,

slašću rime dva srca spojila

sve da nebo i zvezde probudi.

Na sto strana prosula se bela

iznad grudi od bisera niska,

po kojima bila zadrhtala

juče strana, danas sasvim bliska.

Dok sa neba gromovi tukoše

i dok tela prepletena gore,

devet boli strašću zaključaše

ta dva srca što se žarom vole.

Na zadnjem sedištu auta

onu što snovima luta

ljubih majko do zore,

pa sad neka zvezde gore,

pa sad zvezde žarom gore.

RANO MOJA

Nikome neću reći

u noćima dugim

da si mi nesan post'o,

ni da mi je žudnoj

predugog sna

žal za tvojim rukama ost'o.

I niko neće znati

da dodir srca

što spoji naše dlane

u času posta čaša

uzdaha vrelih

u koju samo kap bola stane.

Al' voli me još danas,

moja rano,

spojeni prsti nek budu lek,

ne mora niko znati

da ću ti ime urezati

u pesmu za čitav vek.