Mirjana Đapo, Beograd, R Srbija

• Mirjana Đapo, rođena 1950. u Smederevu
• Završila Filološki fakultet u Beogradu, grupa za srpsko-hrvatski jezik i književnost
• Živi u Beogradu kao profesor u penziji
• Objavljena dela: zbirke poezije „U bunilu“; „Tumaranje po egu“; „Grafiti po zastorima duše“; „Antigonin vrisak“; zbirka priča: „Klupa za tihu raju“; „Uzdizanje vlastitog neba“; romani „Elysion“; „Sećanje – nasleđe prošlosti“; „Lady i Aziz-aga“; priče za decu „Put u središte bajke“ i „Lepe i ružne reči“;  knjige aforizama: „Talasanje po suvom“; „I vi ste tu“;„Otvori oči – zaudara“; dramski tekstovi „Možda i nije sve tako crno  i  knjiga prikaza- „U potrazi za lepotom i smislom pisane reči“.
• Dobila više prestižnih nagrada i priznanja
• Zastupljena u antologijama i zajedničkim zbirkama
• Prevođena na više jezika
• Nosilac Zlatne značke Kulturno prosvetne zajednice Srbije
• Član Udruženja književnika Srbije; Književnica godine -2017. Izdavačke kuće ARTE

GRAFITI PO ZASTORIMA DUŠE

Ne moraš biti robinja strasti…
Oslobađanje započni samopredajom…
Mesto rešetki dobićeš krila slasti
da pred odajom erosa obnažena,
ljubavlju osnažena, položiš damare.

Po zastoru duše, do sada zamračene,
ispiši poruke probuđenih fantazija…
Svih arija ispevanih u samoći…
Zabeleži note budućih madrigala,
znajući da si deo sebe dala buđenjima!


VREME I INES


vreme me rastače, ja mu prkosim,
vučem za sobom prtljage snova,
iznova slažem slagalice…
Volim.

Lice ne krijem od kala, vejavice,
krijem se od vlastitog ogledala,
oživljavam sutra…
Žudim.

Neću da ostarim kad svi ostarite…
Oprosti Arsene, od dobrih se krade,
od preostalog otima…
žurim.

pa ti prkosim, ines se ne da,
ines u ženi, leptiru, cvetu…
U ptici ines, običnom migu…
vapim.


PORUKA U BOCI


Dojaviše mi unutrašnje bure –
vreme je da se saviju jedra,
nedra poviju pred orkanima…
A ja već danima krpim mreže,
stežem rasparane niti snage,
komponujem novi poj slavujima,
rugam se olujama, njihovoj buci.

U ruci mi uzde vlastitog bola,
zategla čivije svakoga straha,
od daha prošloga ne odustajem,
dajem mu samo novu priliku
sliku oživljenu da porodi,
sa vizijom da se srodi…

Vizijom puta za maršrute
srcem tražene na nekoj mapi
što čeka da bude tek otkrivena
u boci bačenoj činom rođenja,
– obavezuje na uzlete i prizemljenja.