Miloš Radosavljević Šomi je rođen 1976. godine u Beogradu. Završio je elektrotehničku školu Rade Končar i nižu muzičku školu Mokranjac. Studirao je na poljoprivrednom fakultetu u Zemunu. Muzičar je, tekstopisac, kompozitor i izvođač. Poznat je beogradski kantautor. Član je više književnih klubova, a u nekima je i počasni član (Udruženje pisaca Poeta, KK Scena Crnjanski, KK Skadarlijska Boemija itd.) Dobitnik je raznih nagrada i priznanja za svoj rad. Učesnik je mnogobrojnih festivala i humanitarnih manifestacija. Živi i stvara u Beogradu.
ŠOMI - MOLITVA ZA BELE MANTILE
Tekst: Sanja Radojković
Muzika: Miloš Radosavljević ŠOMI
KAD MUŠKO PLAČE
Vodim rat sa celim svetom
Od kad mi je srce napustila sreća
Plašim se sam pred svojim portretom
On me na prošlost najviše seća.
Sa mog se neba istopila duga
Polako kaplje na moj sto
Saznao sam šta je prava tuga
Neka me teši bilo ko
Kad nisi čvrst onda dođe cirka
U piću tražiš neki spas
Kroz glavu hladan vetar pirka
Vodene oči i drhtav glas
Da li te suze osećanja kriju
Ili tek tako od sebe liju
One su uvod za odluku čvrstu
Postoje dve, ja imam težu vrstu
Da li se može nazvati strahom
Ono što mi ispunjava grudi
I nesvesno prvim mahom
Postaju odvratni svi ovi ljudi
Zašto tutnjavu voza čujem
Kad ništa neće da mi krene
Nešto me tera na pod da pljujem
Ali ono što hoću ne izlazi iz mene
Svi kažu da su mekane žene
Muškarce smatraju za ličnosti jače
Sudbina na test stavlja mene
Kako je kada muško plače.
PROLEĆNI AKORDI
Još čujem muziku od noćašnjeg veselja
Dok zavesu cepa uporni zrak,
I soba nekako postaje belja,
Preti da zauvek otera mrak.
Gledam, a još mi nije jasno šta vidim,
Da li će umetnik u tišini mret,
Možda se ovoga sveta stidim,
Ali napolju se rađa neki novi svet.
Čarobno je jutro što se s poezijom budi,
Cvetaju stihovi, rađaju se note,
Srce mi ludi dok pevaju ti grudi,
Iz grla se ote, volim te živote!
Nestade muzika od predhodne noći,
I raspomamljena rulja u kojoj carujem,
Prolećni akordi samo će moći,
Da stvore pesmu koju tebi darujem!
POSLEDNJI LET!!!
Tvoje sam boje hteo,
Da obojim sav moj svet....
Druge sam tuge deo,
Još jedan poslednji let.
Prljava bara smara,
Predugo usred gliba
Glava što ćuti muti,
Zauvek nema je riba...
Sudbina stara vara,
Bez vrata ostavlja prag
A tvoga lica skica,
Zluradi prikriva trag.
Noćas me bura gura,
U duboki vrtlog bez dna
I spade maska od praska,
Košmarom prožetog sna!
Za tvoje se boje molim,
Ili mi valja mret...
Grudima golim volim,
Još jedan poslednji let!
Tekst: Sanja Radojković
Muzika: Miloš Radosavljević ŠOMI
KAD MUŠKO PLAČE
Vodim rat sa celim svetom
Od kad mi je srce napustila sreća
Plašim se sam pred svojim portretom
On me na prošlost najviše seća.
Sa mog se neba istopila duga
Polako kaplje na moj sto
Saznao sam šta je prava tuga
Neka me teši bilo ko
Kad nisi čvrst onda dođe cirka
U piću tražiš neki spas
Kroz glavu hladan vetar pirka
Vodene oči i drhtav glas
Da li te suze osećanja kriju
Ili tek tako od sebe liju
One su uvod za odluku čvrstu
Postoje dve, ja imam težu vrstu
Da li se može nazvati strahom
Ono što mi ispunjava grudi
I nesvesno prvim mahom
Postaju odvratni svi ovi ljudi
Zašto tutnjavu voza čujem
Kad ništa neće da mi krene
Nešto me tera na pod da pljujem
Ali ono što hoću ne izlazi iz mene
Svi kažu da su mekane žene
Muškarce smatraju za ličnosti jače
Sudbina na test stavlja mene
Kako je kada muško plače.
PROLEĆNI AKORDI
Još čujem muziku od noćašnjeg veselja
Dok zavesu cepa uporni zrak,
I soba nekako postaje belja,
Preti da zauvek otera mrak.
Gledam, a još mi nije jasno šta vidim,
Da li će umetnik u tišini mret,
Možda se ovoga sveta stidim,
Ali napolju se rađa neki novi svet.
Čarobno je jutro što se s poezijom budi,
Cvetaju stihovi, rađaju se note,
Srce mi ludi dok pevaju ti grudi,
Iz grla se ote, volim te živote!
Nestade muzika od predhodne noći,
I raspomamljena rulja u kojoj carujem,
Prolećni akordi samo će moći,
Da stvore pesmu koju tebi darujem!
POSLEDNJI LET!!!
Tvoje sam boje hteo,
Da obojim sav moj svet....
Druge sam tuge deo,
Još jedan poslednji let.
Prljava bara smara,
Predugo usred gliba
Glava što ćuti muti,
Zauvek nema je riba...
Sudbina stara vara,
Bez vrata ostavlja prag
A tvoga lica skica,
Zluradi prikriva trag.
Noćas me bura gura,
U duboki vrtlog bez dna
I spade maska od praska,
Košmarom prožetog sna!
Za tvoje se boje molim,
Ili mi valja mret...
Grudima golim volim,
Još jedan poslednji let!
Primjedbe
Objavi komentar