Ivana Papeš Bogosavljev, Subotica, R Srbija

Ivana Papeš Bogosavljev rođena je 1981. godine u Subotici.

Počela je pisati veoma rano. Prve pesme i eseji objavljeni su joj u zajedničkoj zbirci ''Sveska za osetljive'', književne radionice Ota Tolnaija, koju je pohađala na Otvorenom univerzitetu u Subotici tokom 1996. godine.

Svoje tinejdžerske radove objavila je u svojoj prvoj samostalnoj zbirci ''Van vremena'', 2012. godine u izdanju Banatskog kulturnog centra iz Novog Miloševa, uz veliku podršku vlasnika i osnivača kulturnog centra, književnika Radovana Vlahovića.

2015. godine objavila je knjigu ''Mama, slušaj!-razgovori sa Lanom'', u ediciji Književnost za decu, ostajući verna svom izdavaču, Banatskom kulturnom centru. Ceo prihod od prodaje knjige poklonjen je u humanitarne svrhe Domu za nezbrinutu decu Kolevka u Subotici, a tiraž je rasprodat.

2016. godine objavljeno je drugo dopunjeno izdanje knjige ’’Mama, slušaj!-razgovori sa Lanom’’, koje je uspešno promovisano na beogradskom Sajmu knjiga i širom Vojvodine. Deo sredstava od prodaje ove knjige takođe je dodeljen u humanitarne svrhe.

2018. godine objavila je zbirku ''Nebo je svuda iste boje'', koja je proglašena za najbolju međunarodnu zbirku poezije 2018. godine, u Rijeci, od strane Hrvatskog književnog društva, te osvojila nagradu ‘’Književno pero’’.

Pesme su joj objavljene u zbornicima i časopisima širom Srbije, kao i na brojnim internet stranicama. Zastupljena je u međunarodnim zbirkama poezije ''Valentinovo'' i ''More na dlanu'', koje su izdate u Hrvatskoj, u izdanju Kulture snova iz Zagreba, kao i u prvoj FB Antologiji ljubavnih pesama.

Učestvovala je na manifestacijama ''Dani Teodora Pavlovića'', ''Sija knjiga majke Angeline'', gde joj je pesma ''Nevesta'' nagrađena specijalnom nagradom žirija i na manifestaciji ''Milici u pohode'' u Novom Sadu.

Učesnik je i saradnik u organizaciji Evropskog fejsbuk pesničkog festivala, koji se održava svake godine u okviru Sajma knjiga u Novom Sadu, a čiji je osnivač Banatski kulturni centar.

Nagrađena je trećom nagradom u konkurenciji ljubavne poezije na Pesničkom proleću Čukarice 2015.

Zamenica je predsednika SKOR-ovog ogranka u Subotici, član je književnog kluba Srpskog kulturnog centra ‘’Sveti Sava’’ i Udruženja balkanskih umetnika.

Vrlo je aktivna na subotičkoj pesničkoj sceni, često u ulozi moderatora, interpretatora poezije ili kao recenzent kolegama pesnicima, ali i kao autor.

Piše ljubavnu poeziju, poeziju za decu i kratke priče.

Planira da jednog dana pusti kosu.

NENAPISANA PESMA

 

Pokazaću ti kako plaču stihovi
nenapisane pesme,
kako ih Dunav odnosi u Crno more,
kako ih gutaju zvezde snohvatice.

Ta pesma je nenapisana tebi
i tebi nije darovana kao obećanje.

Ona je moja bol
duboka i široka,
proživljena i usidrena,
fantastično luda,lukava!

Pokazaću ti kako plaču stihovi
nenapisane pesme.
Ta pesma je nenapisana tebi.

Prepoznaćeš gorčinu
jutarnje kafe u njoj,
čućeš šum mora u daljini,
osetićeš kako drhti perje uplašene ptice.

I volećeš je.

KAD ŽILET RASPARA USNE

 

Teško je zaspati.
Duhovi plešu tišinom
poljubac lebdi mislima.

Meni još nije svanulo
nakon one noći u kojoj smo
zaneseni plesali pogledima
zaljubljeni u život.

Nemoj me pitati gde ću sutra.
Za mene je sutra tamo
gde vetar mrsi tvoju kosu
gde osmehom grliš dan.

Reči ne zaboravljam.
Kad žilet raspara usne
sasvim je svejedno
kakvu ćeš me pamtiti-
to ionako više nisam ja.

TRI SATA POSLE PONOĆI

Nudila nam se noć
gasila sam vatru ispod rebara
dlanovima okrenutim ka mesecu.

Toliko toga sam želela reći
dok sam pričala
o nevažnim stvarima
kotrljajući sitno kamenje
tromim koracima.

Nisam žurila
a činio se kao tren
taj put koji si prohodao
s moje desne strane

dok si u očime nosio srne

i sva čuda ovog usahlog sazvežđa.

Da smo sami na svetu
bilo bi malo.
Na uglovima usana
čuvam osmeh.
Samo za tvoje oči.