Марина Баошић Чворовић, БЕОГРАД, Р СРБИЈА

Марина Баошић Чворовић је рођена 1964. године у
Пљевљима, где je завршила основну и средњу школу. Од

1983. године у Београду наставља студирање и живот, као

и на неки начин уметничко-креативни рад.
Самохрана је мајка и има три одрасла сина. Велики је
заљубљеник у лепе писане речи и уметност. Поезија је
прозор њеног срца, животна стаза која је води до среће.
Почела је писати крајем 2013. године. Од тада су њене
песме објављиване у многобројним и свакако значајним
приказима, зборницима и лексиконима.
Штампала је следеће књиге:
Звездани сан
На крилима љубави
Плач виолине
Дашак среће
Снови жене
Маринина поезија је до сада свакако остварила веома
значајне домете и код књижевних критичара, тумача и
код публике. У припреми је наредна књига поезије!


БРИГА МАЈКЕ


Како живиш сине, имаш ли за леба
јеси ли ми срећан, да ли ти шта треба
мајка ти се сине, много ужелела
јуче сам у парку твога друга срела
Био је са децом, играше кошарку
пробуди у мени исту жељу, жарку
да и тебе гледам, да се срећан смејеш
и да сваког дана мајци срце грејеш
Гледала сам сине, како се играју
и пустила сузе да ме умивају
пуста мајка, шта ће, срце је издаје
хтела би да чедо покрај ње устаје
Не замери сине, мајка само брине
и хтела би да ти звезде с неба скине
буди срећан мајци, здравље да те служи
тако ће и мени живот бити дужи
Ти си мајци у срцу и кад си далеко
важно је да знаш да те воли неко
и да сваког дана кад отвориш очи
то срце посебно у победе крочи


ХЕЈ ПЕСНИЧЕ

Хеј песниче, затамње ти слово
Срце ти се о стење разбија
Напиши де, хајде нешто ново
Да ми душа као некад сија

Пусти белу птицу из недара
Дај јој перо да ојача крила
Па да лети у небеса чиста
Да испише шта је све уснила

Да се снови у облаке скрију
Пусте пљусак најлепших уздаха
Уздасима свемире опију
Да се све од љубави таласа

Хајд`, песниче, тишине ти твоје
Пусти срце да ми пише риме
Да се звезде усклицима роје
Најсветлијој  да даш моје име


НЕ ДАМ НИКАД ОД МЕНЕ ДА ОДЕШ

Заспала бих  у твом оку сненом
Кад по Небу пројезде звездице
Ти ме чиниш најсрећнијом женом
Ти осмехом красиш моје лице

Не дам никад од мене да одеш
Бићу твоја подршка и срећа
Твоја снага, плава љубичица
Нежни цветак свакога пролећа

Украла  бих најсјајнија сунца
Па их твоме срцу даривала
Да са мојим у срећи светлуца
Том срећом бих свемир покривала

Уз реку бих узводно пловила
И по трњу босонога ишла
У олујном небу боравила
Због тебе бих цео свет обишла