Горан В. Радичевић рођен 25.02.1964. у Д. Заостру. Завршио средњу медицинску школу у Беранама. Данас живи и ради у Рисну. Пише поезију, хаику, прозу, есеје и колумне. Уредник је јединог хаику часописа у Црној Гори (Хаику – Неказано) и члан редакције часописа за књижевност и културу Неказано. Објавио шеснаест збирки поезије, двије збирке хаику поезије и једну збирку афоризама. Члан неколико међународних књижевних удружења.
*
Говоримо ли данас о данас или о јуче…
Сјећам се и ја бехара на рукама (на крилима птице)
кад си ме гледала њежно травама из очију.
Видио сам тугу у њима тог јединог предвечерја
кад смо се као успут срели,
знао сам још тада
не опстају ватре које се не распаљују жудњом,
слабо је уточиште од кише
кућа без крова.
Говоримо ли о јуче или о данас кад о сјутра не можемо…
Обожавам ли лудилом твоје тијело
које никад наго нијесам видио,
волим ли илузијом кад само стиховима милујем,
све је около само твој лик и у њему безнађе,
сјутра кад умрем не смијеш ме ни ожалити…
Није љубав за старца, за старца је сјећање,
и ријечи…Не о данас или сјутра већ само о јуче.
*
Јутро уз Марију Магдалену
По навици
двије шољице кафе на мом столу,
пожури, хлади се…
Уз твоје зелене очи
сваки осмијех је дјевичански.
Јутрос ме сустигла прошлост
и ријечи,
самац сам који не излази из куће
до подне
чекајући те
да ко од мајке рођени
пијемо прву кафу.
Мени ово чекање није узалудно…
По навици
гледам у дубину зелених језера
тражећи вртлоге
осмијехом завртложене.
Можда ми баш јутрос
у инат свијету
сједнеш у крило
док нам се хладе
кафе.
*
Једно сазвежђе
има твој лик…
Ноћу
Док пијан тражим мердевине
да оженим Луну.
Љубоморна констелација
хоће да ме убије,
гађа ме ватреним кометама
или су то
пијане илузије?…
Хвала Дијана за ово изненађење...
OdgovoriIzbriši