Срећко
Алексић
песник из Београда.Рођен 26.03.1972. године.
Издате шест збирки поезије, ове године
“У трену свитања”. Преко тридесет
књижевних награда за своје стваралаштво.
Члан УКС-а у Београду, Сцена Црњански,
ДКБ, КЗЈ- Лазар Божовић.У Италији три
награде за поезију ове године Цитадела
у Галатоне за најоригиналнију песму
.На ромским сусретима награда “Симо
Пандуровић”-2019 године.
Књижевни критичар,
рецезент, есеиста и афористичар. На
Сцени Црњаски у комисији за одабир
младих талената, стални члан
комисије.Досадашњим радом и залагањима
ужи круг за награду “Града Београда”,
Лирска круна Уметничког хоризонта,
Балканске вертикале у Београду. Написана
седма збирка поезије Једно време радио
као новинар сарадник за поједине портале
у граду. Његову поезију карактерише
спој модерног и сензибилног у песнику,
један критичар жаргонски рече: “Чист
Бодлеризам”.Преко седамдесет зборника
и двадесетак антологија у којима је
присутна песникова поезија, награде
нису мерило квалитета, али песник мисли
да га то одваја од обичних ствараоца.
Најдража награда је љубав према поезији,
сликарству и музици.
ИЗМЕЂУ
СУВИШНИХ РЕЧИ
Између
сувишних речи
стајаће
немирна слова,
харфа
која ноћу свира
упаљен
фењер клавира;
и
љубав оне коју волим.
Између
љубави и надања
има
мало заноса у трагу;
скломљеним
крилима-
лепим
птици нову радост
да
се вине Жени у сусрет.
Мајко,
мене истина превари
ону
што волим изгубим;
ону
што сањам окитим
звезданим
прахом речи,
тражим
живот да ме води.
У
ноћи која уснуло ћути
пред
Женом новог века,
у
коначности без одлуке
присвајам
цвет невиности;
само
да љубав, на длан процвета.
У
СИТНЕ ЧЕСТИЦЕ
Овај свет не води
никуда
седим у соби и
размишљам.
Где нестаје сунчани
осмех
без птица и људи
у зградама.
Отишао сам да
пронађем себе
у зраку прозрачне
светлости.
У ситне честице
љубавних дражи
којим си просула
пролећне облаке.
Овај свет не
размишља о љубави
будим се опијен
од зачараних снова.
Један дан вечности
у минуту бола
у зачараном кругу
оних које волим.
Неко ме гледа
одозго помало узвишено
трепери одсјај
плаветног неба зачарано
Где нестаје
савршенство небеског круга
када живот вреди
један секунд среће.
Врата сам закључао
од непознатих
што стално доносе
вирусе земљи.
ЈЕДАН
ДАН
Један дан вечности
у мору бисера
нежности,
и
мириса боја љубави-
плави таласи
разносе жад.
Један дан без тебе
у сновима
бујна машта мога
дослуха;
бисерни осмех срца
невинога
плаветни таласи
детињства.
Једно вече у мирису
нара
стисак руке у
шапутањима;
испод рукава сидро
пучине
ушивено срце које
посматра.
Један пољубац
узглавља
у
истини мога завичаја-
на палуби брода
залуталог
рукама грлим луку
живота.
Једно питање
непознатих
даљина што су ме
заборавила,
и мириса боја
сребрне љубави
нашег убраног нара
пољубаца.
Испод ушивеног
морског рукава
навире дашак свеже
руже ветрова;
навикли смо да се
будимо поспани
ушивено срце зна
да љубав пробуди.
Primjedbe
Objavi komentar