Верица Преда ПреВера, Вршац, Р Србија

Рођена 1966. год.

Живот је одвео у Вршац-град под кулом.

Оснивач и председник Удружења Вршачка Aфирмација Уметника „АРС.“

Члан Удружења књижевника Србије.

Члан Друштва књижевника Војводине.

Члан Женске парламентарне мреже Републике Србије и Савета за родну равноправност града Вршца.

Члан Индо-Ромског културног центра у Србији.

Бави се хуманитарним радом.е

Пише поезију за одрасле и децу, као и хаику поезију.

Косценариста и лектор на тексту монодраме „Стаменка из Кручице“...Косценариста и извођач у представи „Незаборав“...Косценариста дечије представе „Ања сања“, „Срећа је у нама“... аутор сонгова дечијих песама и песама за одрасле...

Текстописац.

Води Креативну глумионицу за децу „Смехуљци“.

Бави се издаваштвом.

Објављивана у зборницима, књижевним новинама и часописима у Србији и региону.

Учесник песничких манифестација у Србији, Македонији, Хрватској Републици Српској, БиХ и Румунији.

Добитник награда и повеља...

Организатор и учесник многих перформанаса, поетских маратона и уметничких колонија.

Превођена на француски, македонски, румунски, пољски, енглески, словеначки...

Запослена у Градској управи града Вршац.

 

ЧУВАЊЕ КИРЛИЈАНОВЕ ФОТОГРАФИЈЕ

Потребно је

затворити

своју шкољку

од пауничастог влакна

премазом од белог лука

и катанац прелити

врелом смолом

јер, ако закаче ноктима

радовање

Твог пенастог облака

ако откину

ма једно перо

из крила птица

које шарају видик

ако осете

колико су далеко

од шареног света

и цепелина

који неспутано

међ^, облацима језди

и како кише

не натапају

дане и листове брезе,

забадаће трнове игле

под кожу

под јастук

и цик јутра

под шуштање мајског дана

под распеване кораке

тако се чувају

рођено моје

матица љубичастог одсјаја

и злато подно мора

тако светли

најлепши отисак

електромагнетног поља

П.С.

потребно је

сачувати мир

сваког трептаја

сваког удисаја

и наговештаја немира

пре него што

пете прокрваре

пре него што се

ланац сивог праха

од живог ткива

по црној земљи

расплете

Градски трг једног поднева

Испод сунцобрана

око своје осе

окреће се

заустављен тренутак

и спаљена

моћ говора

на проклизавајући папир

с цифрама

плава жена

жена записује:

моћ слушања

развија се

посебним технологијама

великих Богова

који су потекли

од посебне врсте

малих људи

неприметно је

ставила тачку

јер, слушање изгледа

не подразумева

одговоре

и свест

о развијању самосвесног

Слушам

шумове протока

замућене воде

из градске фонтане

размишљам о дијалектици

и бесконачном низу

поновљених

историјских дана

на очима

слепљена

цика једнине

и вриска множине

у расколу

као горчина

тамног

и светлог

јечменог слада

п.с.

не разликују се

градски тргови

голубови

поднева

на исти начин

цевчи се

са дна

пена

ТОК ПОБЕГЛИХ МИСЛИ

брзином светла

беже

избегавају

препреке

и шуму шапата

сивих ћелија

загледане

у непрегледну пустињу

без намере да стану

грме

мрве облутке

и ваљају очно дно

сударају се

и премишљају

хоће ли постати реч

или увезано коло

у коме боле

одјеци разиграних играча

побегле мисли

настањују се

на клатну исакове љуљашке

и бестидно

се кикоћу

чак и време остаје немо

не знајућу

који ће ветрови

и у ком тренутку

моћи да их смире