СНЕЖАНА АЛЕКСИЋ СТАНОЈЛОВИЋ, Нови Сад, Р Србија

Рођена је 1962. године у Београду. Школовала се у Хрватској (основна школа), Македонији (Педагошка академија) и Србији. Дипломирала је у Сомбору на Педагошком факултету (мастер професор разредне наставе), а у Грацу (Аустрија) на Karl-Franzes универзитету за заштиту животиња, стекла је звање Наставника екологије и заштите животиња. Од 1986. године, ствара и ради као професор разредне наставе у основној школи у Новом Саду (Србија).

До сада је објавила самосталне збирке песама: „Потражи ме“ (1980), „Ода за Орфеја“ (2014), „Ораница“( 2016), „Шкриња за снове из Македоније“ (2019); књига „Травке у трави“ (2018) је збирка одабраних књижевних критика и приказа, које је писала у периоду од 2016. до 2018.године. Збирка песама „Кораци“ (2020.) је њена шеста књига. У процесу објављивања су још две књиге: „526“ (збирка есејистичко-информативних текстова) и „Фрактали мисли и речи“ (збирка књижевних критика и приказа писаних у периоду од 2018. до 2020. године).

Прву значајнију награду из књижевности добила је давне 1980. године на Омладинском песничком фестивалу, који је организовала Градска конференција књижевне омладине града Скопља, после чега јој је објављена и прва књига. Mеђу значајнијим наградама је Међународнa награда на „54.Струшким вечерима поезије -2015“ за књигу „Ода за Орфеја“; исте (2015) године добила је награду књижевног клуба „Дениција“ при Педагошком факултету у Битоли; 2017. године јој је у Битоли (Македонија) уручена међународна награда “Lingva“ за превод и афирмацију српске и македонске књижевности; 2019. јој „Битолски књижевни и научни круг“ додељује награду за најбољу књигу на македонском језику написану од страног аутора („Шкриња за снове из Македоније“);

 

2019. године добија награду „Ars poetica“ коју додељује Издавчка кућа „Феникс“ (Македонија); исте 2019.године прима и међународну награду за песму „Стомна“ (Бугарска).

Учесник је „Младе Струге“ у оквиру књижевне манифестације „Струшке вечери поезије“ 1984. (Македонија). Песме су јој објављиване у преко педесет међународних зборника поезије, затим у многобројним књижевним часописима и летописима, како пре тридесет година, тако и данас. Од 2012. до 2016. године била је дописник из Новог Сада Новинској интернет агенцији „Кукуруку.мк“ из Скопља и часопису „Македонска виделина“. Идејни је творац и уредник Међународног зборника књижевних радова „Има нека тајна веза” (2016), посвећеног Душку Трифуновићу. Учесник је многoбројних међународних књижевних фестивала, трибина и песничких маратона у државама региона. Била је дугогодишњи члан више мањих књижевних клубова и удружења. То време и чланство данас сматра корисним искуством. За свој књижевни развој сматра изузетно важним периодом од 1980. до 1986. када је била члан литерарног клуба „Ацо Караманов“ у Скопљу.

Стручне текстове и радове из своје професије, научне пројекте из основношколског образовања, објављивала је више пута у неколико стручних и међународних часописа и летописа. Два пута је учествовала (2016 и 2017) са својим истраживачким научним радовима на Мађународној конференцији учитеља у Битоли (Македонија). 2018. је истраживала барокно песништво и написала рад којим је учествовала на Међунородном књижевном симпозиуму у Корчули (Хрватска). Две године је била евалуатор уџбеника за ниже разреде у издању издавачке куће Клетт. Аутор је више школских пројеката за децу основношколског узраста. Организује и сарађује на фестивалима дечјег литерараног и ликовног стваралаштва и промовисању књижевних дела, како млађих аутора, тако и оних афирмисаних. Књижевна дела, како њена лична, тако и аутора које је преводила, на поменута два језика, билингвистички промовише у библиотекама или културним центрима у Србији, Македонији, Хрватској, Словенији и Босни и Херцеговини.

Активна је у Еколошком покрету и Покрету за заштиту животиња.

Пише на српском и македонском језику. Песме су јој препеване и објављиване на више међународних језика. Осим поезије, пише: есеје, књижевне рецензије и осврте, научне радове из књижевности и образовања, путописе и информативне текстове. Преводи са македонског на српски језик и обратно. До сада је превела више стотина песама и 8 књига.

Члан је Друштва књижевника Војводине, Друштва учитеља Новог Сада и Друштва књижевника - просветних радника у Републици Македонији.

Koнтакт:

sanjalica.stvaralica@gmail.com

П Р Е П О З Н А Ј Е М  П У Т

Препознајем пут

који ми је остао на стопалима

као неминовност повратка

у сопство.

Препознајем себе

као део уклопљен у слику

познатог ми пејзажа

чинећи целовитост.

Препознајем раскрсницу демистификације,

тренутак потребе да се усмрти лична присутност

и залупе врата свету којем не припадам.

Препознајем отиске корака

који одлазе...

Н Е Г А Ц И Ј А  С М Р Т И

Сводим се

на зрно песка

на твојој кожи,

на кристал соли

у твојој коси

као негација смрти

у наговештају бесконачности...

Н А  Д Н У  П Л А В О Г

Када ми

очним дупљама

неке златне рибе

туђих жеља,

зађу

и око моје лобање

коло усуда

запливају,

на дну плавог

бићу плаво...

Све оно, оћутано,

из грла сирена

песмом ће изаћи

и биће певано то –

што је песми дато,

да отпевано буде...

Када ми

очним дупљама

на дну мора

неке златне рибе

ситан песак

буду котрљале,

на дну плавог

бићу плаво...

Прогледаћу (тако ми очију)

видом неочињим,

у виделу том

невидело своје

разданићу,

у светлост

невиђено да oсветлам...

Када ми

очним дупљама

неке златне рибе

заврлудају

и муком својим заурлају,

прах костију мојих

седефом ће

време да овије,

на дну плавог

бићу плаво...

Чекаћу,

да тајну мрака

блесак распрсне,

тегобу неизреченог

врисак тишине да распукне,

тело у душу

да снагом лепоте,

метаморфозом,

у бесконачност симетричних кругова

заталаса...

И тада,

бићу шкољка

на дну плавог,

која ћути и чека...

само тебе да чује,

само тебе да види,

само тебе...Oрфеју,

да је прстима отвориш...